• БЕСКУЋНИК – Новица Антић
    Из сна бескућника Свету Лагера пробуди бат корака на железничком мосту, помешан са хуком Мораве надошле од киша које су целог септембра падале. Разврну своје крпе којима се покрио па покуша кроз најлон шатора да види ко се то у рано јутро шета. Кроз главу му прође непогрешива аналитика корака: Ово мурија није, мислио се, … Настави са читањем „“Прочитај више
  • КАО ВИНО – Матилда Вељковић
    Једна ти кап жеђ распламсава, спектром рубинског руменила док неземаљским бљеском као смешком провоцираш крв у жилама. Једна ти кап жеђ распламсава, сувог језика жељног слаткоће гроздова, опорог и сеновитог укуса касне тамјанике. Једна ти кап жеђ распламсава, клизи лако низ грло и ка уздасима врелим хрли И моли срце уметника што за љубав од … Настави са читањем „“Прочитај више
  • ТЕРЦЕТ – Матилда Вељковић
    Ко си ти и откуд у мојој глави да се због тебе супротстављам јави и претварам будне дане у сан Спремна да напустим све и одлутам У облаке далеке се винем – знам твоји ће ме дланови дочекати. И ставити у окриље топло, меко, паперијасто,  бело као млеко, јер ти припада моја душа грешна. Ко си … Настави са читањем „“Прочитај више
  • БЛАГОСЛОВ – Ана Убавић
    Милости Твоје завапих.Немам где досути,Пуна ти је чаша, рече.Одсипах мало.Милости, Господару, милости.Пуне су ти руке дете,Немам ти где.Милости, умрећу ти од туге,Ухватих за скут његов.Разби ми чашу, раздвоји руке,Сав терет мојПо земљи расу.Како ћу сада кад немам ништа?Погледах тужно у живот прошли.Али ван сваке чаше благослов блистаСамо смо празних руку к њему добродошли.
  • КАДАР БРОЈ 1 – Жељко Брацановић
    А почело је сасвим обично…Аутобус се успорено кретао снегом покривеним бившим цариградским друмом. Зимски крајолик, иако суров, освајао је посматрача. Дим се вио из димњака као барјаци неких изгубљених времена. Варош се полако будила кад се аутобус зауставио. Првог јануарског јутра 1970, у Вароши су били будни само пекари и случајни пролазници, и сами уморни … Настави са читањем „“Прочитај више