ТЕРЦЕТ – Матилда Вељковић

Ко си ти и откуд у мојој глави

да се због тебе супротстављам јави

и претварам будне дане у сан

Спремна да напустим све и одлутам

У облаке далеке се винем – знам

твоји ће ме дланови дочекати.

И ставити у окриље топло, меко,

паперијасто,  бело као млеко,

јер ти припада моја душа грешна.

Ко си ти и откуд у мојој глави

да се због тебе супротстављам јави

и претварам будне дане у сан.