АУТО ДРАМА – Жељко Димитријевић

Избегавам да возим то је и он знао
Поштедео сам га брига око вожње пре осамнаесте и бруке код колега око потенцијално неположених возачких испита
Силазећи стазом ка аутомобилу рекао сам му: Жозика Франц је згужвала локалне новине ствари набацала у торбу
закључала собу у поткровљу
подигла палац и зачас се нашла у великом граду

али уопште ме није слушао
скидао је ноћне лептирове са фарова и
подизао брисаче да боље иструже пластичном лопатицом за лед сува птичја говна
правио сам му друштво возили смо до реке
да сачекамо комшиницу која је трајектом долазила из Румуније
Рекао сам му:
Дању вози дјубретарски камион – ноћу постаје Папа Нибо, хермафродит пророк смрти
али ме је бука камиона који нас је претицао надјачала спустили смо се скоро до обале
точкови су у шљукну утиснули запис једне аутомобил-драме у њој мој отац и ја седимо на предњим седиштима
слушамо радио ћутимо
и поштујемо конвенцију жанра

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *