Пишем против Великог ока, Великог брата, Великих фолираната; и углавном нисам ,,,противна,, ал’ мука ми је од искривљених умова болесника разних, укључених камера, скривених намера… Гнушам се педера на улици, продаје душе ,,испод жита,, лажних заклетви и родољубља… Против сам индустрије силикона, мајмунских гуза и сисатих балона… Зато пишем једноставно, јасно, без цензура и кочница. Без рукавица и длачица. Онако, срБски, без пардона… И НЕ ДАМ на ову земљу сељака, јер сам девојка из града и жена са села… И треба ли да додам?… … Волим Србију. Јер је Она једина, земља МОЈА.
ЉУБАВ ЈОШ НИКО САКРИО НИЈЕ ПА НЕЋУ НИ ЈА – Данијела Божичковић Радуловић
